ДВАДЕСЕТ И ДЕВЕТ ГОДИНА ОД СТРАДАЊА НА ОЗРЕНСКО ВОЗУЋКОМ РАТИШТУ

Детаљи

Објављено среда, 11 септембар 2024 05:58

Маршом “Стазом егзодуса” у уторак, 10. септембра је обиљежено 29 година од масовног страдања Срба са Возуће, долине ријеке Kриваје и јужног Озрена.

Учешће у маршу узело је и 90 Српчана међу којима је највише било учесника Одбрамбено-отаџбинског рата и чланова породица погинулих бораца, затим неколико чланова планинарских друштава, ученика основних и средњих школа из Српца, као и других Српчана који су жељели да овим чином одају почаст страдалим србачким јунацима.

Марш је почео у 8.30 часова у Тумарама на Озрену послије литургије у Цркви Свете Тројице, а завршио у насељу Стог код Возуће, у општини Завидовићи, након више од шест часова пјешачења и пређених 22 километра.

Ријеч о “камионском путу” који иде правцем Бријесница Горња, Kврга, Малчићи, Боровци, Лозна, Стог, којим су се Срби из Возуће и долине Kриваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља.

Тада је ​спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 129 још трага.

Међу њима је 29 бораца Прве србачке лаке бригаде, од чега је 24 погинуло а преко 30 рањено 10. септембра 1995. године.

Учесник данашњег марша била је и Мирјана Милашиновић из Српца чији отац Марко је страдао на овај датум прије тачно 29 година. Она је тада била беба од само мјесец дана.

“Евоцирамо понос који изазива Возућа, али свакако и тугу. Сматрам да након свега што се овдје десило, можемо да будемо срећни јер смо дали све што имамо да сачувамо наш народ”, рекла је Мирјана.

Пред спомен-капелом у изградњи у порти Цркве Светог Ђорђа у Стогу, парастос је служио митрополит дабробосански Хризостом,

Предсједник Завичајног удружења “Завидовићани”, Зоран Благојевић, рекао је да се управо овдје налази масовна гробница у којој је 21 тијело од којих је 17 обезглављено.

“Не само то, недалеко одавде преко брда су 64 припадника Војске Републике Српске жива заробљена и одведена за које не знамо гдје су”, рекао је Благојевић.

Вијенце испред спомен-капеле, између осталих, положиле су делегације Општине Србац и Борачке организације општине Србац, као и делегације учесника марша и потомака погинулих бораца србачке бригаде. Положено је цвијеће и на спомен обиљежје у част погинулих Српчана које се налази у цркви Светог Георгија, од стране начелника општине Млађана Драгосављевића и начелника штаба Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, потпуковника Виће Kовачевића.

Приређен је заједнички ручак за све учеснике а одржан је и пригодни програм на којем су уручене бројне захвалнице које су, између осталог, за дугогодишње активно учешће у манифестацији, добили Српчани Горан Плотан, Драгутин Станојевић, Вићо Kовачевић, Жељко Радић, Слободан Ђаковић, Милан Павловић и Душан Лепир.

Сјећању на овај трагични догађај, испред Општине Србац, поред начелника општине Млађана Драгосављевића, присуствовали су начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић и начелник одјељења за инспекцијске послове Ненад Билановић, а испред Борачке организације Србац, почаст страдалима су одали предсједник Горан Плотан, предсједник Одбора ратних војних инвалида БО Србац Горан Тривунић и чланови Предсједништва скупштине Борачке организације Србац Вељко Станишљевић и Драшко Момић.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац Драгутин Станојевић и предсједник Предсједништва Борачке организације Србац, Драган Алексић, једни су од оних који су највише допринијели да одзив Српчана буде на завидном нивоу и да све протекне у најбољем реду.

Алексић је рекао да се србачка бригада часно и поштено борила на возућком ратишту гдје је провела 16 мјесеци, вршећи углавном одбрамбене задатке.

“Ми нисмо нападали и угњетавали непријатеља већ бранили српски народ и одолијевали нападима разних бјелосвјетских бораца и муџахедина који и данас сију смрт по цијелом свијету. Тог 10. септембра 1995. године нисмо се могли одупријети силама као што су два корпуса, зенички и тузлански и однос снага био је 12 напрема један у њихову корист, што је довело до великих губитака и страдања 24 наша ратна друга из Српца у једном дану. То су били добри борци, другови и комшије који су погинули на коти Паљеник и у њихову част данас смо положили цвијеће и запалили свијеће у Стогу, који се налази одмах испод наше некадашње линије”, рекао је Алексић.

Он је изразио задовољство што је међу учесницима марша било доста ученика основних и средњих школа, а то наговјештава да ће традиција обиљежавања бити настављена у будућности.

Свим Српчанима који су пјешачили стазом егзодуса био је обезбијеђен бесплатан превоз, мајице са обиљежјем марша, храна и пиће.

Један од оних који су учествовали у маршу је и Горан Грабовац, који је члан Планинарског друштва “Мотајица” из Српца и недавно је учествовао у ходочашћу до манастира Острог, те походу на највиши врх Турске, планину Арарат.

Грабовац каже да по четврти пут учествује у маршу и истиче да су разлози прије свега емотивне природе и да немају такмичарски карактер, као неке друге манифестације у којима учествује у склопу календара Планинарског савеза Републике Српске.

“Главна мотивација за мене је сјећање на све страдале и прогнане са овог подручја којих је било много у Одбрамбено-отаџбинском рату. Нашим борцима је за вријеме рата овдје било најтеже и све ово што радимо је помен и сјећање да се такве жртве никада не понове”, рекао је Грабовац.

Истиче да му је драго што је упркос временским условима који нису били погодни и влажном терену, одзив учесника био добар.

“Терен је био клизав са доста блата које је отежавало кретање, највише због кише која је раније падала и утицаја оборинских вода, па је водостај рјечица и других водотока био релативно висок и тешко се преко њих прелазило. Ранијих година тога није било али смо зато имали високе температуре преко 30 степени које су такође отежавале кретање. Ипак, организатори су диктирали добар темпо који је био прилагођен просјечном кориснику, како онима који се активно баве планинарењем тако и другима који су успјешно прешли ову стазу дужине 22 километра”, истакао је Грабовац.

Поред учесника марша, у Возућу је путовао још један аутобус Српчана у којем су били чланови породица погинулих и несталих бораца и преживјели учесници Одбрамбено-отаџбинског рата који су дочекали учеснике.

Организацију одласка Српчана на Возућу преузео је Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова који се, у сарадњи са Општинском управом побринуо и око организације Дана сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту који се обиљежавају од 8. до 11. септембра.