ФОНД СОЛИДАРНОСТИ ДОДИЈЕЛИО ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛ ВЕЉКУ МАРИЋУ ИЗ БАРДАЧЕ

Чланови руководства Фонда солидарности Борачке организације општине Србац данас су посјетили Вељка Марића, демобилисаног борца прве категорије из Бардаче и том приликом му уручили грађевински материјал за адаптацију кровне конструкције на породичној кући укупне вриједности вриједности 2.550 КМ.

Опширније...

ОПРОШТАЈ БОРАЦА ОД СВОГ КОМАНДАНТА ПУКОВНИКА МИОДРАГА СУВАЈЦА

IN MEMORIAM пуковнику Миодрагу Сувајцу, ратном команданту Прве Србачке лаке пјешадијске бригаде, написала је Бранка Санчанин из Српца и прочитала га је 08.новембра на обиљежавању Крсне славе Борачке организације општине Србац.

 IN MEMORIAM

(господину Миодрагу Сувајцу, пуковнику Војске Републике Српске

 рођеном 14. фебруара 1954., заувијек уснулом 04. новембра 2023.)

 

 

"Ако неко примјети да узмичем или се повлачим,

имате право да ми пуцате у леђа!"

Овом је снажном поруком пуковник Миодраг Сувајац, командант Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, којем смо ми, његови борци, испративши га у вјечност шестога дана мјесеца новембра двије хиљаде двадесет и трећег љета Господњег задњи пут над гробом салутирали, заувијек уписан у срца народа нашег јуначког краја и цијеле Републике Српске. Ум који је могао осмислити и уста која су овакав завјет и овакву пресуду себи самоме могла изрећи, доказ су да се није радило о обичном човјеку.

А како би обичан и могао бити неко ко је рођен о великом православном свецу, Светом Великомученику Трифуну, који је први пут заплакао у вријеме које је свједочило милитантном атеизму наслијеђеном у форми најгорих изданака руског Октобра. Е тај исти, што је рођен у годинама кад му се домовина обрачунавала са својим понајбољим синовима који нису жељели избрисати из срца ријеч Божју, тај и такав, био је почаствован да се упокоји четвртог новембра – баш на митровске Задушнице. Заувијек је уснио уочи Митровдана, славе свих оних који су икада о рамену понијели пушку бранитељку, пушку ослободитељку.

Чедо нашега краја, све је своје мале и велике школе завршио са изванредним успјехом, али му не би дато да мирно ужива плодове свога науковања јер је смјер његовог живота био одређен онога трена кад је положио мајорски испит и окончао Високу војнополитичку школу.

Тај је млади мајор почетком деведесетих година прошлога вијека запримио судбоносни позив, поклич и вапај на који се не оглушује – на одбрану је звала вољена отаџбина.

"Правац Србац! Формирати лаку пјешадијску бригаду!", гласило је наређење његовог претпостављеног, команданта Првог крајишког корпуса, генерала Момира Талића.

И Сувајац је кренуо...

Живот га је понио као талас хучне ријеке. Носио га је од херојске Западне Славоније, преко крвавог Бијелог брда и Дервенте, Коридора живота, славних Требавских висова, тегобне Модриче и јуначког Србобрана, па све до ужаса Градачца, непрегледних, хладних и далеких херцеговачких голети, до самога краја на којем су се узвисивали страшни Озрен и мученичка Возућа. Војничким је кораком премјерио сваки педаљ вољене земље.

Увијек уз своје борце, толико пута суочен са смрћу, очевидац патње младих тијела из којих је живот цурио споро, као из пјешчаног сата. Видио је умируће, рањене, осакаћене, у невјерици гледао обезглављене, тјешио њихове тужне, неутјешне родитеље, плакао с њима, грлио и привијао на срце њихову сирочад.  Крварило је оно са сваком задобијеном раном борца наше бригаде.

Био је командант, био је отац, био је мајка.  

Научио је своје борце шта значи бити частан мушкарац, на личном је примјеру показивао да човјек-војник не мора истовремено бити и човјек-звијер.

"Поштујмо туђу имовину једнако као своју! Бранимо, не отимајмо! Немојмо да нас се стиде наши дједови и очеви, наша нејака браћа, синови наши у колијевци, сва наша чељад! Не дозволимо да својом срамотом осрамотимо своје мајке и сестре, кћери, жене и дјевојке! Будимо часни! Имајмо срца! Чувајмо образ!

Чувајмо се тешких ријечи, јер оне могу бити двосјекли мач у невјештој руци! Не ходајмо никад по ивици ножа! Ми смо славна војска, понос свога краја, узданица свог народа!!!", само је дио онога што је изнова и изнова понавњао четири тегобне ратне године.

Команданте, памтимо!

Нема ниједног нашег саборовања, а да Те нисмо поменули, у скоро си сваку нашу причу ушетао лако, тихо, попут листа који се лелуја на топлом јесењем вјетру. За такве као што си Ти био, за такве какав Ти, и мртав, још увијек јеси, нема заборава!

"Мртви нису одсутни, они су невидљиви.", рекао је један мудар човјек.

Команданте, живиш!

У нама и са нама си, све док и задњи борац из Твог строја постоји, мисли и дише.

Команданте наш, овдје нема човјека који слуша ове ријечи, а да не види пред собом Твој благи лик. Вратили смо Те мајци земљи, добри човјече, уморни ратниче, понајбољи сине наше Жупе и нашег Лијевча, наше Мотајице, Врбаса и Саве, родне груде којој си служио.

Захвални, тужни и поносни што смо Те познавали и били једно са Тобом, клањамо се Твојој сјени. Свака је наша кап крви сабрана у златом покованом ордењу на Твојим грудима, оном истом које је красило Твој одар и свједочило о величини Твог бића. У његовом су се одсјају блистале наше сузе. Све су Ти, умјесто нас, рекле.

Поштоваћемо Твој завјет, чуваћемо оно што смо крвљу стекли, наше јединство, нашу слогу, отаџбину нашу, нашу слободу!

Нека Ти је вјечна слава и хвала, нека Ти је лак сваки грумен земље која те је изњедрила, почивај у миру, вољени команданте наш!!!

 

 

ТВОЈИ ОЖАЛОШЋЕНИ САБОРЦИ

 

БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ СРБАЦ ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ И ДОДИЈЕЛИЛА ПРИЗНАЊА

Борачка организација општине Србац прославила је крсну славу Борачке организације Републике Српске, Митровдан и додијелила признања појединцима и колективима којима је упућена захвалност на пруженој подршци и помоћи у раду.

Опширније...